По угледу на старе куће у Јадру подигнута је Вукова кућа, која представља најприснији споменик Вуку и зачетак духовног родослова Тршића, Вуковог родног места.     Лета 1964. године (стогодишњица Вукове смрти ) изграђен је асфалтни пут до Тршића дужине 4 километра, као и пешачка стаза до Вукове куће. Такође је направљена позорница са гледалиштем под отвореним небом за извођење програма Вукових сабора, који су се до тада одржавали у дворишту Вукове куће, као и основна школа.

Вуков сабор временом постаје највећа културна манифестација у нас. Она негује не само вуковску традицију него и савремена уметничка стремљења. Приказују се позоришне представе, опере, балети, у извођењу познатих уметника и уметничких и позоришних ансамбала из целе Србије; чују се у пригодним вуковским беседама речи умних посланика науке и културе које истински подстичу на стварање нових духовних и материјалних вредности.

Крајем школске године, у мају, одржава се, непрекидно од 1971. године, Ђачки Вуков сабор. На овом сабору, који се такође одржава у Тршићу, организује се Републичко такмичење ученика из српског језика и језичке културе и Савезно такмичење у ликовном изражавању. Генерална конференција УНЕСКО је, на своме састанку у Софији децембра 1985. године, уврстила у свој календар великих година и дан рођења Вука Стефановића Караџића и усвојила Резолуцију о проглашењу Вукове годишњице као значајне годишњице у свету.

У оквиру Југословенског одбора за прославу Вукове годишњице основан је Одбор за уређење Тршића, састављен од људи који се професионално баве проблематиком осмишљавања простора. Уместо градње нових објеката савремене архитектуре, овај Одбор се окренуо народном градитељству самоуких мајстора који су знање стицали генерацијским преношењем искустава. Зато су у Тршићу изграђене, или пренете, бројне куће брвнаре, вајати, магазе, млекари, воденице ... Због свега тога и неописиве природне лепоте, туриста, који посети Тршић, бар за тренутак заборави све проблеме садашњег света и ужива у том осећању задовољства.